Kako je lepa ova noć! Gle, svuda,
S topole, ‘rasta, bagrema i duda,
U mlazevima zlatokosim pada
Nesuštastvena mesečina. Sada,
Nad livadama gde trava miriše,
U rascvetanim granama, svrh njiva
Koje se crne posle bujne kiše,
Velika duša mesečeva sniva.
Sve mirno, tajac. Ćuti polje ravno
Gde nekad pade za četama četa…
– Iz mnoge krvi izniknuo davno,
Crven i plav, Kosovom božur cveta…
Počuj draga, reči iskrene i jasne Jedne bolne duše, tvojoj duši prisne, Pre no oluj stigne i grom strašni prasne, I nemirno srce najedanput svisne, Počuj ove pesme uzaludno strasne. Pre odsudnog boja ja ti […]
Pomeni me u molitvama tvojim Kad sunce pada za daleke gore, Jer znaj da mene kobne misli more, I da se, kao slabo dete, bojim. Ti čista dušo, budi Genoveva, Nad zaspalim Parizom koja bdi, […]
Bezbrojne su oči po tvom stasu pale K’o umorna jata na pomorsku lađu, I, sve očarene, za trenutak stale Da na tebi odmor i lepotu nađu. Bezbrojna su usta rekla da te ljube, I umukla […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar