Djevojka nadmudrila Marka

Sirotuje sirota devojka:
Kade ruča, ona ne večera,
Kad sastavi ručak i večeru,
Onda joj je rua nedostalo;
Al’ je za to dobre sreće bila:
Isprosi je Kraljeviću Marko,
A preprosi vojevoda Janko,
Prsten dao Ustupčiću Pavle.
Digoše se sva tri mladoženje,
Svaki vodi iljadu svatova,
Pravo idu dvoru devojačkom:
Napred Marko, a za Markom Janko,
A za Jankom Ustupčiću Pavle.
Osvrte se Kraljeviću Marko,
Pa besedi vojevodi Janku:
„Kud si mi se podigao, Janko?
„Što s’ tolike svate potrudio
„I tolike konje pomorio,
„Kad to nije za tebe devojka,
„Već za mene Kraljevića Marka?“
Janko ćuti, ništa ne govori,
Već s’ okrenu k Ustupčiću Pavlu,
Pa je njemu tijo besedio:
„Kud si mi se podigao, Pavle?
„Što s’ toliko svate potrudio
„I tolike konje pomorio?
„Nit’ je tvoja, ni moja devojka,
„Već sokola Kraljevića Marka.“
Pavle ćuti, ništa ne govori,
Veće jezdi napred pred svatovi.
Kad su bili blizu bela dvora,
Daleko i ugledala majka,
Vesela je pred nji išetala
I gospodsko kolo izvodila,
Po trojicu u dvor uvodila:
Sadi kuma jednog do drugoga,
Starog svata jednog do drugoga,
Mladoženju jednog do drugoga;
Pa se onda svatom okrenula:
„Vi ostali kićeni svatovi!
„Izvolite, dobri prijatelji!“
Kad se svati malo odmoriše,
Podiže se Kraljeviću Marko,
Pa izvadi sablju dimišćiju,
Pa je metnu sebi na kolena,
I Janku se onda okrenuo,
Pa je njemu tijo govorio:
„Čuješ li me, vojevodo Janko!
„I ti šnjime Ustupčiću Pavle!
„Izvadimo tri zlatne jabuke,
„Položimo tri zlatna prstena,
„Nek izvedu lepotu devojku,
„Neka bira, čiju će jabuku,
„Il’ jabuku, ili prsten zlatan:
„Mašila se za koju joj drago,
„Onoga je lepota devojka.“
Tu su Marka oma poslušali:
Izvadiše tri zlatne jabuke,
Položiše tri zlatna prstena,
Izvedoše lepotu devojku,
Pa govori Kraljeviću Marko:
„Čuješ li me, lepoto devojko,
„Sade biraj, čiju ćeš jabuku,
„Il’ jabuku, ili prsten zlatan.“
Kad devojka reči razabrala,
Sirota je, al’ je mudra bila,
Besedila Kraljeviću Marku:
„Bogom kume, Kraljeviću Marko!
„Stari svate vojevodo Janko!
„I ostali kićeni svatovi!
„Bogom braćo, dobri prijatelji!
Jabuka je dečina zabava,
„A prsten je junačka belega;
„Ja ću poći za Ustupčić-Pavla “
Kad je Marko reči razabrao,
Ciknu Marko, kao gorsko zvere,
Udari se rukom po kolenu,
Pa besedi siroti devojki:
„Kučko jedna, siroto devojko!
„Mor’o te je kogod naučiti,
„Veće kazuj, ko te naučio“
Odgovara sirota devojka:
„Mili kume, Kraljeviću Marko!
„Tvoja me je sablja naučila.“
Tad’ se Marko na nju nasmejao,
Pa je njojzi tijo besedio:
„Sreća tvoja, lepoto devojko!
„Što se nisi jabuke mašila,
Il’ jabuke, il’ prstena zlatna,
„Vera moja tako mi pomogla!
„Obe bi ti odsekao ruke;
„Niti bi se nanosila glave,
„Ni na glavi zelenoga venca “

Pesme o Marku Kraljeviću

1 komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*