Dugo sam

Dugo sam tvojom lepotom ispijena
Učila sebe kako da se smirim,

Od rebra tvoga ja sam stvorena,
Kako da te ne volim, da se divim?

Da sam ti sestra bilo bi ugodno,
Ali voljom drevne sudbine sinje,
Pred tobom stojim lukavo, pohotno

U liku tvoje najslađe robinje.

No kad se smrznem sva ponizna tako,
Na grudima tvojim kao sneg bela,
Tad mudro radujući se udara jako
Tvoje srce – moja otadžbina cela!

Ana Ahmatova

Prevod: Anđelko Zablaćanski

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*