Elegija

Hladna je jesen; i sumorno veče
Nad pustim poljem razastire mrak;
A studen vetar sa uvelim lišćem
Talasa, seče magloviti zrak.

I nigde zraka od života nema,
Proletnji davno izumro je kras;
Kišica sipi… A iz sela malog
Večernjeg zvona razleže se glas…

I strahom srce učas se pritaji
Gledajuć mutno na jesenji dan
Ah, šta su snovi i beskrajne želje,
Kad život pada kao tihi san!…

Vojislav Ilić

 

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*