Ja i ja

O kad bih mogla samo jednom ja
nekuda iza bregova
pobeći od sebe.

Sasvim sama i vedra
projurila bih kroz šume,
razgrnula livadi nedra.
U život bih se zagnjurila,
svakom bih ruku pružala.

Sa strašću bih se požurila
da vidim u životu kako je,
duša nečija ako je
za radost stvorena.

Jer od rođenja sa mnom,
ma kud se mrakla,
idem ja večno sumorna.
A meni se uvek dopadalo:
kad su ptice kroz noć letele,
kad je lišće tiho opadalo;
kad su senke u san sletale,
kad me ljudi nisu voleli,
kad su stvari duši smetale.

Oduvek je jedna ja slutila
kobi, suze i bolove
i radosti moje sve pomutila
Oduvek me slatko zlostavljala:
ni u šumi, ni u ljubavi, ni u radu
ni časka me nije ostavljala.

Znam umreću i ostariću:
a nju uvek mladu,
zavek žednu bolova
na zemlji ostaviću.

Desanka Maksimović

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*