U vrtu crveni karanfil cveta,
ne može da usni, ne može da čeka,
samo jednu želju ima:
da što brže, u trenu procveta!
Vidim jedan živi plamen,
njegovo rumenilo miluje vetar,
i on samo jednu želju ima:
da što pre, što brže izgori!
A ti, u mojim venama, u mom srcu,
šta je tvoj san, šta želis ti, ljubavi?
Ne želiš da istekneš u sitnim kapima,
u bujici, u zapenušalim talasima ti bi
da se uludo raspeš i sebe uništiš.
Kako su teški ovi dani! Ni vatre da me zagreje ni sunca da mi se nasmeši, samo pustoš, samo hladnoća, bez milosti! Neutešne gledaju me čak i jasne zvezde od kada spoznah da ljubav umire. […]
Da li si mogla da zaboraviš da je tvoja ruka nekad u mojoj ležala, i da se neizmerna radost iz tvoje ruke u moju, sa mojih usana na tvoje prelila, i da je tvoja kosa […]
Volim da slušam vetar i kišu i da sam Lutam unaokolo kroz šumske tople tmine. Kad oblaci nebom nalete, ja sve njine Nade bih hteo i sve ciljeve da znam. Tešim se kad kao putnik […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar