Ljubomoran, nemiran

Ljubomoran, nemiran, ali ne od onih grubih
Volio me je kao svoje kosti
Ali moju belu pticu ubi
Da ne peva o prošlosti
O zalasku ude u moju sobicu:
“Voli me, smej se, piši stihove!“
A ja zakopah veselu pticu
Iza starog bunara, pokraj jove
Obećala sam da neću plakati
Ali srce pretvorih u stenu
I, čini mi se da su moji sati
Ispunjeni pesmom ptice ubijene.

Ana Ahmatova

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*