Marko pije uz ramazan vino

Car Sulejman jasak učinio:
Da s’ ne pije uz ramazan vino,
Da s’ ne nose zelene dolame,
Da s’ ne pašu sablje okovane,
Da s’ ne igra kolom uz kadune;
Marko igra kolom uz kadune,
Marko paše sablju okovanu,
Marko nosi zelenu dolamu,
Marko pije uz ramazan vino,
Još nagoni odže i adžije,
Da i oni s njime piju vino
Idu Turci caru na parnicu:
„Car Sulejman, i otac i majko!
„Nijesi li jasak učinio,
„Da s’ ne pije uz ramazan vino,
„Da s’ ne nose zelene dolame,
„Da s’ ne pašu sablje okovane,
„Da s’ ne igra kolom uz kadune;
„Marko igra kolom uz kadune,
„Marko paše sablju okovanu,
„Marko nosi zelenu dolamu,
„Marko pije uz ramazan vino;
„Pa mu prosto, da sam pije vino,
„Već nagoni odže i adžije,
„Da i oni s njime piju vino.“
Kad je care razumeo reči,
On pošilje dva svoja čauša:
„Otidite, dva čauša mlada,
„Pak kažite Kraljeviću Marku
„Da ga care na divan zaziva.“
Otidoše dva čauša mlada.
Kad dođoše Kraljeviću Marku,
Ali Marko pod šatorom pije,
Pred njim kupa od dvanaest oka;
Besede mu dva čauša mlada:
„Da čuješ li, Kraljeviću Marko!
„Tebe care na divan zaziva,
„Da ti ideš caru na divana. “
Rasrdi se Kraljeviću Marko,
Pak dovati onu kupu s vinom,
Pa udara careva čauša,
Pršte kupa a pršte i glava,
I proli se i krvca i vino.
Ode Marko caru na divana,
Sede caru do desna kolena,
Samur-kalpak na oči namiče,
A buzdovan uza se privlači,
Britku sablju na krilo namiče;
Besedi mu care Sulejmane:
„Moj posinko, Kraljeviću Marko!
„Ta ja jesam jasak učinio,
„Da s’ ne pije uz ramazan vino,
„Da s’ ne nose zelene dolame,
„Da s’ ne pašu sablje okovane,
„Da s’ ne igra kolom uz kadune;
„Dobri ljudi o zlu govoriše,
„Na jednoga Marka potvoriše,
„Da ti igraš kolom uz kadune,
„Da ti pašeš sablju okovanu,
„Da ti nosiš zelenu dolamu,
„Da ti piješ uz ramazan vino,
„Još nagoniš odže i adžije,
„Da i oni s tobom piju vino.
„Za što kalpak na oči namičeš?
„Što l’ buzdovan uza se privlačiš?
„Što li sablju na krilo namičeš?“
Al’ besedi Kraljeviću Marko:
„Poočime, sultan Sulemane!
„Ako pijem uz ramazan vino,
„Ako pijem, vera mi donosi;
„Ak’ nagonim odže i adžije,
„Ne može mi ta obraz podneti,
„Da ja pijem, oni da gledaju,
„Nek ne idu meni u meanu;
„Ako l’ nosim zelenu dolamu,
„Mlad sam junak i dolikuje mi;
„Ako l’ pašem sablju okovanu,
„Ja sam sablju za blago kupio;
„Ako igram kolom uz kadune,
„Ja se, care, nisam oženio,
„I ti s’, care, bio neoženjen;
„Ako kalpak na oči namičem,
„Čelo gori s’ carem se govori,
„Što buzdovan uza se privlačim,
„I što sablju na krilo namičem,
„Ja se bojim, da ne bude kavge,
„Ako bi se zametnula kavga,
„Teško onom, tko j’ najbliže Marka!“
Gledi care na četiri strane,
Ne ima li tko bliže do Marka:
Al’ kod Marka nigdi nikog nema,
Već najbliže care Sulejmane;
Car s’ odmiče, Marko se primiče,
Dok dotera cara do duvara;
Car se maša rukom u džepove,
On izvadi stotinu dukata,
Pa i daje Kraljeviću Marku:
„Idi, Marko te se napij vina.“

Pesme o Marku Kraljeviću

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*