Poruka jedne senke

Mira Alečković

Svi vi koji ste živi, dok ste živi, živite

Svi vi koji imate oči, radujte se lepoti viđenja,

Svi vi koji možete da volite, volite,

Svi vi koji možete da zaboravljate, zaboravite

Kako ste bili gonjena zverad po drumovima

I vaša klecava deca ugljen pećima,

Prihvatite prolome tišine dobroćudnim rukama,

Vi jači od vetra i viši od oblaka i veći

Od nepovratne praznine, vi živi,

I sebe produžite za onoliko

Za koliko vas se budu sećali,

Jer tvrd je san senki koji niko ne može prekinuti,

I uzalud će pogače tuge za vama neko lomiti,

I uzalud ćete žaliti reč neku toplu koju niste

izgovorili

I tugovati za vratima nekim koja niste otvorili.

Mira Alečković

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*