Sandra

Dragan Đurašinović

Dubinom pogleda što u srce dira,
rastopi mi dušu , srcu ne da mira.
Anđeli su njene uvek verne sluge,
gledaju je s’neba kroz dugine pruge.

A oči joj crne kao tamne noći,
nekada sam takve sanjao u samoći.
Više nisam kao što sam nekad bio.
Ona je otvorila srce što sam krio.

Lepo belo lice, kao sunce greje.
Ima lepe kose, još lepše se smeje.
Samo mesec dana, od kada je znam,
a volim je više nego sebe sam.

Ništa nije vredno u ovom životu,
da zameni nju i njenu dobrotu.
Rado bih ja podneo i najveću muku,
u zamenu za zagrljaj njenih nežnih ruku.

Dragan Đurašinović

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*