Sloboda

Pio je vino čitave noći
I stalno mislio o njoj:
O načinu na koji hoda, govori i voli
I priča mu stvari koje liče na istinu
Ali nisu,
I znao je boju svake
Njene haljine
I njenih cipela – znao je oblik i krivinu
Svake štikle
I noge koja je nosi.

I opet nije bila tu kad se vratio
I opet će doći s tim smradom na sebi
I jeste
Došla je u tri ujutro
Gadna kao svinja što ždere balegu
I on izvadi kasapski nož
A ona vrisnu
I ustuknu ka zidu njihove bedne sobe
Još uvek lepa
Uprkos zadahu snošaja
I on iskapi vino iz čaše.

Ta žuta haljina
Koju najviše voli
A ona ponovo vrisnu

I on podiže nož
Cimnu kaiš
Pokida odeću pred njom
I odreza jaja.

Poneo ih je u šakama
Kao kajsije
Bacio ih u šolju
I pustio vodu
A ona je i dalje vrištala
I soba je postala crvena.

BOŽE O BOŽE!
ŠTA SI UČINIO!

A on je sedeo i držao tri peškira
Među nogama
Ne mareći sada da li je otišla
Ili ostala
Da li nosi žuto ili zeleno ili
Nema ništa na sebi.

I držeći se jednom rukom
Pružio je drugu
I natočio novu čašu vina.

Čarls Bukovski

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*