Turci u Marka na slavi

Boga moli Kraljeviću Marko
od godine opet do godine:
da proslavi krsno ime krasno,
krsno ime, svetog letnog Đurđa,
da mu Turci na sveto ne doću.
A kad Marku sveti Đurađ dođe,
svu gospodu na sveto zaziva,
u dvoru mu tri sofre bijahu:
prva sofra dvanaest vladika,
druga sofra gospoda hrišćanska,
treća sofra ništi i ubogi,
Marko služi vino sveštenikom
i ubavoj gospodi hrišćanskoj,
majka služi nište i uboge,
a Jelica nosi đakonije,
Vaistinu poslao na stražu,
da mu čuva stražu od Turaka,
da mu Turci na sveto ne dođu.
Otud idu tri age careve
i za njima triest janjičara,
uglas viču tri age careve
i za njima triest janjičara:
„Kaurine, otvori kapiju,
da vidimo, ludi kaurine,
kako Marko krsno ime služi“.
Sluga lepo turski odgovara:
„Man’te me se, Turci janjičari!
Ja vam ne smem otvoriti vrata,
ja se bojim gospodara moga“.
Al’ to Turci ništa i ne mare,
potrgoše triest buzdovana,
na kapiji oboriše vrata,
na slugina pleća nabrojiše
triest i šest zlatnih buzdovana,
dobro slugi leđa namekšaše.
Kad junaku bojak dosadio
i junačka pleća utrnula,
ode Marku u dvore plačući.
Besedi mu Kraljeviću Marko:
„Vaistina, moje čedo drago,
što je, sine, te suze prolivaš?
Il’ si gladan, il’ si žedan, sine?
Ako s’ gladan, eto đakonije;
ako s’ žedan, eto vina hladna;
nemoj grozne suze prolivati,
ne skrvi mi moje ime krsno“.
Al’ besedi sluga Vaistina:
,,Gospodaru, Kraljeviću Marko,
nit’ sam gladan, pa niti sam žedan;
zlo je mene izelo iz hleba,
a gore me iz vina popilo
a u tvome dvoru gospodskome:
ti me posla da ti čuvam stražu;
tko bi tebi sačuvao stražu?
Otud idu tri age careve
i za njima triest janjičara,
uglas viču tri age careve:
,Kaurine, otvori kapiju
da vidimo, ludi kaurine,
kako Marko krsno ime služi.
Ja im lepo turski odgovaram:
,Man’te me se, Turci janjičari!
Ja vam ne smem otvoriti vrata,
ja se bojim gospodara moga;
no to Turci ništa i ne mare,
potrgoše triest buzdovana,
na kapiji oboriše vrata,
i na moja pleća nabrojiše
triest i šest zlatnih buzdovana“.
Kad je Marko saslušao reči,
uze Marko sablju i buzdovan,
pa se stade sofri zaklinjati:
„Čujete li, sofro i gospodo!
Tako mene ne rodila majka,
plemenita gospođa kraljica,
ne mogu vam Prilip nakititi
ni bosiljkom ni rumenom ružom,
već sve redom turskijem glavama.
A stade ga zaklinjati majka,
plemenita gospođa kraljica:
„Nemoj, Marko, moje čedo drago!“
Majka vadi dojke iz nedara:
„Ne ubila t’ hrana materina,
nemoj danas krvi učiniti,
danas ti je krsno ime krasno.
Tko ti danas u dvorove dođe,
napoj žedna, a nahrani gladna
za dušicu tvojih roditelja
i za zdravlje tvoje i Jelino“.
To je Marko poslušao majku,
sablj’ ostavi, buzdovan ne htede,
u dvor idu za nevolju Turci,
pa ih seda za trpezu redom:
„Vaistina, donesi im vina,
dušo Jelo, nosi đakoniju!“
Sluga nosi vino i rakiju,
a Jelica carsku đakoniju;
uživaše, napiše se vina.
Kad se Turci ponapiše vina,
Turci turski međ’ sobom besede:
„More, društvo, hajd’ da putujemo,
dok nam nije presela užina“.
Misle Turci ne zna turski Marko,
al’ je Marko u cara dvorio
preko mora u Šamu turskome,
dvorio ga za sedam godina,
pa je čisto turski naučio,
kanda ga je Turkinja rodila;
pa je Marko Turkom besedio:
„More, Turci, sed’te, pijte vino,
plaćajte mi slugi melemašče!
Baš ako li i tako nećete,
vi stanite da vam odudarim
po jedared mojim buzdovanom;
u mom više buzdovanu nema:
četrdeset oka hladna gvožđa,
dvaest oka lepa čista srebra
i šest oka žeženoga zlata,
jedno s drugim šeset i šest oka;
to vidite da ste zaslužili,
poklem ste mi vrata oborili,
na mog sluge pleća nabrojili
triest i šest zlatnih buzdovana“.
Al’ sve Turke pohvata groznica
od Markova strašna buzdovana:
svaki vadi po dvaest dukata,
age vade po triest dukata,
meću Marku na skut na dolamu,
ne bi li se beda ostavila;
al’ se beda ostaviti neće,
kaurin se vina ponapio,
rad je s Turci da zametne kavgu:
„More, Turci, sed’te, pijte vino,
darujdete vašu kravajnošu!
Nije moja Jela robinjica,
na sebi je svilu pomrčila
dok je vama užinu donela“.
Al’ je Turkom golema nevolja:
već u jednih ponestalo blaga,
uzaima jedan od drugoga,
svaki vadi po deset dukata,
age vade po dvaest dukata,
meću Marku na skut na dolamu,
grće Marko u džepove rukom.
Ode Marko u dvor pevajući
Jevrosimi svojoj staroj majci:
„Jevrosima, moja stara majko,
ne uzimam blago od Turaka,
ne uzimam što ja blaga nemam,
već uzimam blago od Turaka
nek se peva i nek pripoveda
što j’ činio Marko od Turaka“.
Odoš’ Turci iz dvora plačući,
Turci turski međ’ sobom besede:
„Bog ubio svakoga Turčina
koji više kaurinu dođe
kad kaurin krsno ime služi!
Što dadosmo za jednu užinu,
bila b’ hrana za godinu dana“.

Pesme o Marku Kraljeviću

2 komentara

  1. predugacko jeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee:(:(:(

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*