Kada bi vas ovog momenta nestalo
koliko planova bi propalo?
Koliko želja, ambicija zbrisanih,
koliko ljudi u crno zavijenih,
bi tako nešto prouzrokovalo?
Ne bi li bilo žalosno,
što danas niste počeli sutra?
Ne bi li bilo pakosno,
od svakog novog, pospanog jutra
da se usudi bez vas da se budi?
Bivstvo je večno uspavanih
mozaik reči nedorečenih,
snova nikad nedosanjanih
i grešaka nepopravljenih.
Kraj niko ne dočekuje spreman,
zato pokušajmo svaki dan
bar malo stvarnost izmeniti;
pečat dobre volje ostaviti.
Jer iz sveta ćemo jedino
istupiti spokojno
s mišlju da ga ostavljamo
boljim no kad postasmo.
Ostavite komentar