Katarina Jovčevska je rođena  1977 godine u Malmeu, Švedskoj. Sa tri godine se vraća sa svojom familijom u Kumanovo. Osnovnu  i srednju školu završila je u Kumanovu. Piše od svoje 12 te godine života  a intenzivnije od svoje 15 te godine do dan današnjeg. Osim poezije piše i razne tekstove  za  muziku  na makedonskom, srpskom, engleskom i nešto na švedskom jeziku  kog  pokušava  zadnje decenije sama naučiti. Isto tako piše  i tekstove za raznih prigoda i slavlja,  i tekstove za reklame,kratke priče i  pozitivne romane.  Dosad  ima objavljeno 3 zbirke poezije: ”Uzdisaji  i čežnje”, “U dvoboj sa željama”, i“  Odiseja mislima “i dva pozitivna romana “Zarobljenik sopstvenog života “ i  “ Živi  život s ushićenjem” sve su knjige objavljene na makedonskom jeziku. Za prvi njen   roman   je glavna inspiracija bilo  to istorisko mesto Zebrnjak   gde je  spisateljica provela dosta puno vremena od svog ranog  detinjstva  i  mladosti.  Diveći se toj  neobičnoj lepoti  i  taj  predivni spektar svih   tih raznobojnih pejsaža svakog novog  zalaska sunca  od  tog   čarobnog   prostora  gde je  dobila  svo  nadahnuće i utehu svoje  nostalgije  i  naplive mnogobrojne isnpiracije.  A to   je  nešto  kao  blagoslov   i rezultat njenog  kreativnog pisanja  što pleni čitaoce da razmišljaju dublje nego obično.  To  mesto je ipak možda i nekako “slučajno” odabralo  baš nju  i to putokazima života  baš to dete sa severa  je tu pronašlo i  sebe samo, da poigra rečima  velike slagalice  kao neko otkrovenje ili eureke koje  došapće sami univerzum  u  ušima te malene devojčice koje je izrasla  u jedne neobične devojke koja može preneti te  posebne i  predivne misli koi svako ne može razumeti i definisati vremenom.  I taj neuhvatljiv  talas  beskrajne dimenzije onostranog ona uspeva  nekako   da  dešifrira  i spoji  i s tim  daljinama i povezati  te  pokidale spone  sa svog tužnog unutrašnjog bića koje je htelo nekako da bude sretno i ispunjeno  pa da bude kompletno.  Ona je tako vešto    opisala  i   uhvatila   sav taj  momenat  te  čudesne  inspiracije od  sve  te lepote  pejsaža, formi raznovidnih oblaka, sjaj  tih zelenih  livada  i miris opojnih bagremovih cvetova  sa drveća koji se prostiru   uzduž  ceog   puta do samog  tog istoriskog mesta. Zebrnjak  je bio  nekad   od najviših i najlepših  spomenika na Balkanu kao veličanstvan simbol triumfa i pobede iznad  pobeđene turske vojske koju su na ovim prostorima  boravili vekovima  i    deo tih slika  zarobiti  ih i oživeti  ih   na papiru   kao neki   trajan  pečat  i jedan  delić    njenog  dragocenog življenja  i  snevanja u daljini  kao posmatrač i otkrovitelj  jedne podzaboravljene istorije  u granicima Makedonije.To je to mesto zbog koje   ona  pokušava  odgovoriti  na  puno postavljenjih  pitanja    kroz  život i  za sam život    samoj sebi i svojoj poetskoj    prefinjenoj  duši   kako  pronaći sopstvenu sreću i pravi smisao života.  I šta to upravo  znači  biti pisac,  prava definicija, kako  izgleda biti pisac, disati i živeti u koži pisca i koliko je to bio težak, blagoslovljen i tako odgovoran posao. Nije lak zadatak postaviti sebi   jedan  veliki  cilj,i oživeti   celo  ovo mesto  gde se je vodila tako  značajna bitka za srbe i imalo je   toliko  mnogo  poginulih hrabrih ratnika  za slobodu. I  uopšte   pokušati  ostaviti  neki  značajan   trag za ovo  čovečanstvo  koja  preko svi  tih mudrih  napisanih  reči ,doživljaja i saveta   opisuje   svoj vlastiti život. To je život sadržan u svim tim uskim a tako kompleksnim crtama  opis    jedne  tako  mlade,krhke  i tako nežne i posebne  devojke    koja  ima takav  veliki  moć zapažanja,analiziranja   i pisanja, doloviti  sećanja  detinjstva i mladosti  i radosti,tuge,borbe i jedna nada koja će promeniti sve. Iako  je  naizgled tako nejaka  i istovremeno  tako jaka i izdržljiva u suštini  svoga bića  živi svoj  život  punih pluća  jednog  pisca i  izrazuje  velike   ljubavi prema pisanju.  I kako je  bilo  veoma teško  godinama i godinama  boriti se  sa  toliko prečicama života  i pored svega ne otkazujući se od svog sna. Bilo je   tako  puno nagomilanih  stena   nemoguće  sudbine  prema  tom pravcu  koje  je  trebala   sama  rasčistiti   koje su vodile  do  te  jedne    staze  od velike važnosti  za nju  i prema koje je ceo njen život i misli   bili  usmereni  pa  da  konečno početi da korača korak po korak. To je život   za jednu različitu  ideologiju od  drugih  koja ipak ima mnogo  smisla a tako nerazumljivu za okolinu    jer možda  je ona  ispred svog vremena  a ipak poslednja u  svemu bar dosad.  A njene  tako  živopisne  snove i   vešto istkane  rečenice  sa   vezom  od   nostalgije i strast za životom se uklapaju kao neki veliki  i celosni  mozaik u knjizi koje  nose ipak do kraj nedišifrovane  i tajne  poruke za  ljude  i za dalju budućnost . Knjiga je  pisana  nekoliko godina  a  objavljena  2018 te godine i već   su se  počele ostvarivati  neki događaji  i tek će poćeti  da se dešavaju iz stranice te knjige   u budućnosti . Katarina   je usamljeni vizionar koja nosi nešto posebno u sebi  i vatru i led   u isto vreme , neki  miks Skandinavije i Balkana  izmešane u svaki delić njenih stihova,u njenoj duši i njeno postojanje da zapiše trag vremena jednog  sasvim drugačijeg postojanja. Te   jednostavnosti i skromnosti  svoga  življenja ona  tako magično doživljava   sa  stilom pisanja  koji se veoma  razlikuje od  drugih pisaca svojim posebnim žanrom jednog romantičara. Da se čita njena knjiga je da se doživi i srcem i dušom    gde nema ograničenja  slobode  i  radosti  duha. I  osećaš   se za momenat kao da se nalaziš  tamo  na licem   mestu i sva  ta magija  snivanja, koja te oduševi da se upitaš jeli  postoi zapravo   takvo mesto   i     to nadahnuće koji nikad   dosad ga nije tako opisao,doživeo,preživeo i oživeo a  koje je bilo tako  decenijama zaboravljeno i možda  nema  nikad više. A ona zaista  veruje u to da čuda se ipak  dešavaju  i da će jednom to    divno  mesto  vratiti   svoj veličanstveni sjaj kao što je nekad bilo  i da će se stvarati  neki novi stihovi, pojavljivati  neki novi ljudi…   Taj je roman bio i glavni  razlog ona da dobije avionsku kartu i da bude  specijalni gost  manifestacije „ Dan makedonske poezije” u gradskoj biblioteci u Geteborgu u septembru 2019 godine gde je pretstavila svoje dosadašnjo  stvaralaštvo i svoju rok pesmu” Secret desire and I’m on fire” na bioskopskom platnu  te  biblioteke   kroz slajdove slika iz njenog  detinjstva i mladosti iz Švedske i Makedonije. To je bilo i ostvarenje njenog  velikog sna iz detinjstva njene pesme biti pretstavljene u  Švedskoj u zemlji  gde je rođena i po igrom sudbine  odrasla na sasvim drugom mestu  gde je pronašla svoju novu silu i svoje nadahnuće . Deo njenog stvaralaštva  i nastupa može se pogledati  na Instagramu:  katarinajovcevska(KateJo),a ostale pesme i stvaralaštvo na: twitteru,Soundcloud,Bandlab,youtube i  Facebook:Katarina Jovcevska.   Ona je učestvovala i na poetske i muzičke dečje  festivala u Makedoniji sa svojim pesmama.  Radila je honorarno  kao novinar za neke časopise i magazine za literaturu  u  Makedoniju i objavljivala svoje pesme skoro u  svim časopisima za kulturu. Danas je član Društvo pisaca u Kumanovu.