Miloš Đurović, je čovek stare generacije.
Rodio se u Ježevici kod Čačka, i uvek je pokazivao naklonost prema nekoj vrsti umetnosti. Voleo je muziku pre svega, ipak životni tokovi su ga odveli na drugu stranu, ali je rano osetio potrebu da se izražava stihovima. Životne obaveze, porodica, tekući životni problemi i porodična tragedija nisu ugasili žeđ za pisanjem stihova. Pisao je razne vrste pesama koje su često bile odraz raspoloženja i unutrašnjeg poriva. Neke pesme su ugledale svetlo dana a neke su dugo bile samo pesnikova tajna. Godine su prolazile ali starost nije uticala na želju da se stvaraju novi stihovi. I sada sa 92 godine, ovaj čovek ponekad piše pesme izražavajući misli svog unutrašnjeg sveta. Ovim putem želi da se predstavi bez obzira na mišljenja i komentare, sa bilo čije strane.