Teško nama koji bolujemo,
Nema čemu da se radujemo.
Od života moga ništa nema,
Pa je naša tuga pregolema.
Mili Bože ako li te ima,
Što nam zdravlje ne podeli svima?
Neko pati, a neko boluje,
A neko se životu raduje.
Imala sam jednu želju,
Da provedem mladost u veselju.
Iako su moje želje male
I one su u vodu propale.
Jesen stiže, svi se momci žene,
Niko neće da oženi mene.
Ne vrede mi dukati od zlata,
Ostah majci, jadna neudata.
Kad bi znala gde bih našla leka,
Da produžim mom životu veka.
Nema toga šta sve ne bih dala,
Makar više ništa ne imala.
Mladost moja prođe bez veselja,
Ostade mi samo pusta želja.
Da me majka za udaju sprema,
Al šta vredi, kada sreće nema.
Ostavite komentar