Posvećeno Aleksandru M.
Razumem tvoje odlaske,
tumačim tvoju misao po tvom licu.
Kada u očima drugih tvoja svetlost nestane
u mojima tada sija još jače.
U očima mojim ti si svitac.
Jer samo ja znam šta u sebi nosiš.
Moj prekor i suvišna pitanja
odraz su moje ljubavi.
Zbog tebe sam se među ljude spustila,
pustila da me vreme gazi.
Tvoja ljubav me je u isto vreme krunisala i
razapela.
Jedino tebi sam dopustila da vidiš moje
rane dok isceljujem tvoje.
Naše rane su duboke i teške, istinite.
Ali, gledamo se pravo u oči.
Bez očiju tvojih slepa bi postala.
Moja duša drži tvoje sidro da brod ne
potone i na dnu se nađe,
u tebi vidim nadu i beznađe.
Košmarna zima pred nama stoji,
decembar svoje pahulje šalje,
ali majske topline vuku nas dalje.
Ako uspemo da pomirimo decembar
s majem, ja ću znati da u tebi još trajem.
Ništa nije za veke vekova sem ljubavi
to znaš, jedino smrt može doći po nas.
Zato se sakrij u mene, ja ću se u tebe skriti
i nikakve patnje za nas neće biti.
Ti samo budi uz mene.
Ostavite komentar