Malo je razloga za sumnju tešku,
a ipak tinja i momenat čeka.
A možda jednu malu grešku,
da haos dozove iz daleka.
Pogrešni šaptaji za uho se lepe.
Da li iz duše ili vapaj pozvani.
A možda zlobni varaju slepe,
da njihovoj zlobi budu odani.
Čovek je čoveku zver iz senke,
a ipak jedan bez drugog ne mogu.
I kao spas iz nabujale reke,
pružaju ruku,
iako jedan drugom podmeću nogu.
Rešenja nema u haosu ovom,
jer svako svoj razlog ima.
I svako bi hteo da je po njegovom,
to je greška zapisana u našim genima.
Pogrešni putevi ne biraju nas.
Već svako sebi s razlogom bira.
Ono što izgleda kao spas,
može postati, paklena uvertira.
I zato ne krivi onoga do sebe,
što pogrešnom cilju sam hodiš.
On možda ne može spasiti tebe,
niti omogućiti da se ponovo rodiš.
Ostavite komentar