Neka niko nikada,nikada ne pomisli
da je noć previše,previše tamna
i da nikada, nikada neće svanuti dan
jer tako nekako u predvečerje
pre nego što padne noć
u moj san
dodje on Van Tan Ton
pogleda me
svojim tamnim očima
zaista ne tako tamnim
ali veselim
pa se nasmeši
osmehom vedrim
zaista ne tako vedrim
ali smelim
i govori:
“ Bio sam bos
bio sam skroz,skroz
skroz pijan
i nisam znao gde da idem
te skitao sam
nisam znao
ko je ko
pa sam lutao
i pitao se i pitao sam,
a pred mojim očima
prosula se dolina
i u dolini kućica
zaista lepa i vedra i smela
ušao sam
ne kucnuvši
a kucnuo sam
nisam video ništa
a video sam
kao da je vladao tajanstveni mir
a sveća je treperela
kao da sam stajao
a sedeo sam
na jastučetu boje oblaka
kao da sam bio miran
a srce mi je treperelo
kao da sam sanjao
a bio sam budan
i onda se javio on.
Zdravo Van Tan Ton.
Znao sam da ćeš doći.
Jer znao sam da si me tražio.
Jer kad god moja sveća zatreperi
to duša neka ,
smela, daleka,
odgovor traži.
Na primer zašto postojim
i kuda moram poći
zašto sam tužan
i zašto je svanuo dan
i kada će patnja proći
i da li vetrovi ovi
koji joj kosu dodiruju
reči ljubavi moje šalju
da li joj latice ruže
blede obraze dodiruju
da li ću zauvek
ostati sam
zašto je mrak
i da li će svanuti dan
gde je početak
gde je kraj
gde je ona
da li, da li, da li…
I tako Van Ton Tan
danas je
zaista važan dan.
Postojiš zato što si voljen
u život moraš poći
tužan si jer
patnja nikada neće proći
vetrovi joj reči tvoje ljubavi šalju
i latice joj blede obraze dodiruju
sam samo ako želiš ćeš biti
pa, ponekad je i mrak
i dan
i ne postoje početak i kraj
ona čeka na mestu
samo vama znanom
i…..i…..i Van Ton Tan
danas je zaista važan dan.
Ostavite komentar