Obralo se grožđe, jabuke i dunje
I sve se za zimu već polako sprema
Samo jedan pesnik o jeseni piše
Tu mu osta ljubav koje više nema
Prekrilo je lišće sve njegove želje
Po klupama starim ljubio je strasno
Okitila jesen sve u žuto zlato
A on srećan nije, plakao bi glasno
Traži je po parku, čuje kesten jeca
Priseća se one zadnje noći duge
Voleo je jako ,snage više nema
Za ljubavi nove nit za oči druge
Pa zamoli nebo i oblake crne
Nek pošalju kišu da pada što jače
Da ne vidi niko, prolaznik što šeta
Kako jedan pesnik zbog ljubavi plače
Ostavite komentar