Jedva čekam veče da i meni svane
Jer ja nemam dana. K`o pustarom pesak
Misli, zraci pali u sjaj, ledni blesak,
I vidi se život, zima k`o dve rane.
Mladost i sve cveće stvori se pred okom.
Ja osećam iz njih kako bol se vije…
Zamirisa uzdah iz onog što nije,
Što ostaje, trune, u snu u dubokom.
Al` zemlji će sunce veselo da grane,
Maj će vedar ići, probudiće goru.
Njoj promena nosi proleće i zoru,
Jedva čekam veče da i meni svane.
Dan julski i vreo, umoran odlazi, Uz šuštanje lišća razdragano, glasno, Javljaju lahori da veče dolazi. S njim i suton ide, i šaptanje strasno Srećnog nešto sveta. Ti parkom prošeta. Tvoj kostim je bio lak […]
Taj osećaj straha, što u meni raste, Kako me je naš’o baš u ove dane, Kad krovovi trošni dočekuju laste I kad zumbul gleda gde listaju grane. Taj osećaj straha, što u meni raste, K’o […]
O što si, zašto zanela se tako? Zar ne ču vetar da o prozor bije, S njim moja slutnja, moja čežnja, nada, Strah u daljini? Znadoh da si mlada, I tako lepa. O zašto je, […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar