Posao

Tamara Starčević

Ona ide na posao svakog dana.
Od nečeg’ se mora plaćati hrana.
Rečeno joj je još od malena:
„Škole završi da posao nađeš.
U životu gledaj da se uvek snađeš.
Nemoj se previše isticati,
to se hoće o glavu obiti.“
Ona je sve to pomno slušala
i svaku reč u svest upijala.
Čak je i sebe gotovo ubedila
da je takav put oduvek želela.
Na posao često odlazi bezvoljna,
a kući se vraća sasvim umorna.
Tad za sto sedne, nešto brzo pojede
i već je vreme na spavanje da ide.
Tako, od ponedeljka, iz dana u dan,
posao, jelo pa priželjkivan san,
sve do nedelje kad na kratko može
da ostruže obaveze sa svoje kože.
Srećom, ona nikada neće shvatiti
besmisao puta duž kog će patiti;
te će tako u blaženoj pasivnosti
dočekati svoje samrti sablasti.
Ona ide na posao svakog dana.
Od nečeg’ se mora plaćati hrana.

Tamara Starčević

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*