Slovo o (ne)postojanju

Slađana Lazić

Da smo samo postojali
Naši bi razgovori duže trajali,
Kraće bismo spavali,
Duže živeli,
Više zvezda imenovali.
Menjali bi se dani,
Ulice, gradovi,
Nebeski brodovi.
Produžili bi se redovi,
Životni putevi,
Poetični zapisi
O nama i beskraju,
Nestali bi sivi obrisi,
Bezlični prolaznici,
Nebitni datumi u beležnici,
Prostor u vremenskoj čekaonici.
Bilo bi lepo,
Ali „ti i ja“ se kao „mi“
nikada nismo ni desili.

Slađana Lazić

2

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*