Sreli smo se na obali reke,
Ispod mosta izvan starog grada,
I bez reči govorili mnogo,
Sunce moje iz Novog Sada.
Otišli smo na skriveno mesto,
Gde tišina i samoća vlada,
Grlili se kao u mladosti,
Sunce moje iz Novog Sada.
Na brežuljku kuća usamljena,
Oko kuce trava raste mlada,
Tu je ljubih do iznemoglosti,
Sunce moje iz Novoga Sada.
Sastanke mi zakazuje tajno,
Da ni jedno od nas ne nastrada,
Uživamo u ljubavi pravoj,
Sunce moje iz Novog Sada.
U mašti smo šetali kraj mora,
Na obali ne bejaše hlada,
Ja je grlih na pesku kraj vode,
Sunce moje iz Novog Sada.
Sad maštamo da živimo skupa,
U toj mašti ima nekog vraga,
Zaljubljeni delujemo ludo,
Sunce moje iz Novog Sada.
Nosiše nas opijenost sreće,
Dok u dragoj bude bilo slada,
Opet ću je voditi kraj reke,
Sunce moje iz Novog Sada.
Simo Jelača, Novi Sad, jesen 1990.
Ostavite komentar