Šaljem ti znak,
Sasvim obična noć,
Ponovo statiram u tvom kraju.
I prvo što pitaš,
Kad ću ponovo doć’,
O tome baš i ne razmišljam.
Sasvim rutinska stvar,
Već sam gore za čas,
Al’ čas jako dug.
Pa šta je donio dan u tvoj prekrasni stan?
Samo maglu i dosadu.
Al’ čim pao je mrak,
Ja sam imao plan,
Da donesem ti mraz.
Pa dođi ponovo,
Daj mi jagode,
Za mene dalek je kraj,
Možda fabrički kraj,
Pa nek’ gromovi me pogode.
O draga,
Tvoja su vrata,
Malo brža od sata,
Tako je kad se zaljubiš.
To je slast svetog svemira,
To je vlast za moju ćud,
To je vrag moga nemira,
To je draga,
Sveti blud.
Ostavite komentar