Triptihon za Euridiku
I Na ukletoj obali od dana dužoj, gde su slavuji svi mrtvi, gde je pre mene crveni čelik bio, gorki sam ukus tvoga odsustva osetio u ustima. Još mi smrt u ušima zuji Noć s […]
I Na ukletoj obali od dana dužoj, gde su slavuji svi mrtvi, gde je pre mene crveni čelik bio, gorki sam ukus tvoga odsustva osetio u ustima. Još mi smrt u ušima zuji Noć s […]
Poslednju svetlost slabosti prate i bilje… Upotrebljiv samo u snu, svet nas vara! Varnicom nežnom niz crno kovilje Doživljen predeo obuze prevara. Što je duboki nit leti nit tone. Nit varkanjem varke bogojavno plane, Da […]
Tuđom su pesmom očarani. Teška Neverstva kriju u srcu što strepi: Slavuje stranputica. Sunce je greška Praćena viđenim užasima slepim. Noć umesto oka lukava vatra nudi. Al stoje kužni u istrošenom vazduhu I slede vidljivost […]
Nada je luksuz. Večna noć u krvi izmišljenom oku slepim zidom preti. O vatro tamna iza sebe, ko prvi da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim. Zar znam što sam znao zar znam […]
Nema mene al ima ljubavi moje; Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti. Dovršava se dan u njenoj zahvalnosti Slično muzici slično praznini, spokojem. Ona će sačuvati namere moje i tvoje I […]
O, koje li je vreme u kosmosu Sazdan od zvezda rujni ponor cveta Prevazilaziš se maglom preko sveta Nema uspavanke za srditu joj rosu Jača od sveta noć tajnih prepleta Očara prazninu zaspalog tela što […]
Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor. Da li ćemo je naći u povratku noći u povratku cveta u povratku sna i gora na zbunjenom horizontu u gorkom kristalu nemoći od naše žeđi […]
U srcu ljubav jača od smrti U glavi misao veća od glave I to je odbrana zemlje Strašni su ratnici pod zemljom, vojnici odbrane Zaliha snage spremna ako živi klonu I to je odbrana zemlje […]
Izgubljena za one koji žive na drugim rekama. Kada nema sunca slična je suncu. U zaborav sliva ovu vodu koja zvezde bunca. Bezuspešan joj trud da bude ptica nad prazninom i svud; samo je vodo-pad […]
Ne napuštaj me svete Ne idi naivna lasto Ne povredite zemlju Ne dirajte vazduh Ne učinite nikakvo zlo vodi Ne posvađajte me sa vatrom pustite me da koračam Prema sebi kao prema svome cilju Pustite […]
Obreh se u nekoj mračnoj šumi DANTE To je bila šuma koja je pojela nebo šuma iz koje kad izađoh videh da nisam izašao da su me zveri pojele i znah da će biti gorko […]
Branko Miljković (Niš, 29. januar 1934 — Zagreb, 12. februar 1961) je bio jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog veka, esejista i prevodilac.[1] Branko Miljković se rodio u Nišu 29. januara 1934. godine. […]
Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama zbog neba razapetog između prstiju budim je zbog reči koje peku grlo volim je ušima treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi budim je […]
san je davna i zaboravljena istina koju više niko ne ume da proveri sada tuđina peva ko more i zabrinutost istok je zapadno od zapada lažno kretanje je najbrže sada pevaju mudrost i ptice moje […]
O sve što prođe večnost jedna biva. Sen koja beše drvo, traje. Budi Ispod svoga imena koje budi Ruka sa cvetovima krv što sebe okova. Završiće se putovanje ostaće tiha brda, Siva praznina vetar koji […]
Jedan maleni cvet jos ni progovorio nije a već je znao sve tajne Sunca i sve što zemlja krije. Jedan maleni cvet još nije ni prohodo a već je umeo sam da se hrani svetlošću, […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP