Ksenija Kalezić
Slutim svoje ime
Slutim svoje ime. Praporcima žuči što nose lice sreće na vetrovima ljutim, kraj ko zna kojeg grada. I mrtvac beli, pa ne ume da ćuti a ja još svoje ime samo slutim. Zgazim korakom više […]
Dok budeš ćutao
Sakrilo se zlo u tebi što zna put do sreće i ono tone, beže dusi nemi Pesma tebe neće. Dok budeš ćutao možda shvatiš da nije pravo i da prokletome nije zdravo što bez boli […]
Pola pesme
Zarobi se neka reč na sredini i ne smem da je zovem da mi se vrati zaboravio muk da oprosti tišini reč ostade da sama se klati Da bar znam koja je, ili za koga […]