Nisam anđeo. Ali, uviđam lepotu iskustva, harmoniju natprirodnog u prirodi, iskon. Isusovo lice i zvezdaste žeravice nadahnu me, da u sebi nalazim jedrine vedrine. Sabrane kao zraci u sočivu. A ikona pusti suzu mirotočivu. Izaći […]
Spram Premudrosti šta je čovek? U njemu – pokretač. U njemu – i ometač. Kao majka svog mladenca ljubim smernost. Prijatan vetrić diše u meni. Ko nađe nepromenljivo u promenljivom izvan je svega, a u […]
Suvišnoga oslobođen. Uranjam u okean tišine. Ovo pišem na stranici koja je od krinova belih belja. Kao tamjan iz kadionice svetlopis me obasja. Kao smaragdna riba prolećnih očiju svetli i patnja kad postane blagoslov. Sozercavam […]
Ispražnjenost od ispraznosti je izlazak na svetlost. Daljnovidi. Preplivao sam okean samoće. Sjedinjenju prethodi približavanje. Nebojša Gajtanović 2
Blaga rosa nezemne tišine kraj prolećne vode oseni me. Privezan za Um. Kao čamac čiji je pramac vezan za obalu. Pri dašku vetrića preobražaj gusenice u leptirića. Nebojša Gajtanović 2
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP