Viktor Igo stihovi
Junske noći
Leti, čim dan mine, cvetna polja tako Iz daljine miris opojni svoj liju, Da u snu prozračnom mi lebdimo lako, Uva skoro budnog, sklopljenih očiju. Jasnije su zvezde, mrak blaži izgleda; Polusvetlost večnim svodom je […]
Reči na pesku
Sad kad moje vreme ko buktinja trne, Kad moj put do cilja stiže; Sad kada silazim već niz stube crne Patnji što me grobu bliže; Kada u dnu neba, tog sna moje snage, Tamnog nepovratnog […]
Ne zastani
Ne zastani! Nemoj leći, O ti koji stalno sreći Gledas leđa; U sumrak, kad predah mami, Zemlja je u polutami Mračna, smeđa. Sa varljivog okeana Pena, para uzvitlana Kulja gusto. A kad gledaš tim vidikom, […]
Pesnik poljem ide
Pesnik poljem ide. Gleda i, bez reči, Divi se; i sluša: lira u njemu zveči. Videć gde dolazi, cveće pred kojim Rubin tamni, cveće koje bojam’ svojim Sjaj potamnit može repa paunova, Cvetići od zlata […]
Mrtvoj kćerki
Sutra, kad se polje zabijeli od zore, Na put ću poći. Znam, ti me čekaš tamo. Ići ću kroz šumu, ići preko gore, Jer ne mogu dugo da ti nisi sa mnom. Zadubljen u misli, […]
Devojka raščešljane kose
Rašcešljane kose i bosa je bila, sedeć, bosonoga, uz te trske mlade: dok prolazah tuda mišljah da je vila, i rekoh: „Hoćeš li doći u livade?“ Podiže na mene svoj pogled oholi što osta lepoti […]
Juditi Gotje
Lepota i smrt su dve velike stvari, Što sadrže mnogu sen i svetlost sjajnu; Dve obilne sestre, pune strašnih čari, Skrivajući istu čudnovatu tajnu. O glasovi, oči: crne, plave žene! O biseri nežni što vas […]