U mladosti, sretno doba,
desila se jedna zgoda,
mlado srce zarobila
amorova strela bila.
Probode ga, čežnju posla
do dna tuge beše došla,
al’ je srce tvrdo bilo
i strelu je polomilo.
U samoći nemoj bije,
ljutu tugu da sakrije,
pokloni je zaboravu,
nađe ljubav srcu novu.
Tu, na srcu, beleg osta
gde zgodi ga strela oštra.
Kao ujed zmije poskok,
na srcu je osto otok.
Budućnost mu bila draga
i ljubav je našla traga,
da svu bedu zaboravi
bolji život sebi stvori.
Da se zmije pazi jače,
bolno srce da ne plače.
U grudima mnoge zmije biše
što po duši trag stvoriše.
Te se zmije u mladosti dugo roje
pa otrove zasadiše bolne svoje.
I dok sudba tužno jeca
prvenca se svoga seća.
Ljuta guja mudro leži
i ka svome plenu teži,
da mu zada udar zadnji
i prekine život lažni.
Ostavite komentar