Govorili su mi – igraj!
I neka se kaplja krvi nabujale
raspojasa u podnožju srče!
Igraj putanjom zraka uz pesme ciganske,
neka se ceo svet za tvojim kosama okreće.
Govorili su mi – pevaj!
I ostavi dušu svoju na remenu usne harmonike!
Neka ih dirne snaga tvoje pesme,
dozvoli bolu da se niz tuđe lice raspline.
Govorili su mi – živi!
I poput tkalje prstima umesnim
ispredaj snove nesalomive!
U srcu sa sobom nosi svoje heroje!
Neka te na put povedu usijane travke,
brdoviti proplanci i zlatokose čobanice.
Govorili su mi…
A ja sam bio samo cvet u šoljici od kafe,
sa zadebljalim uhom ko u mrtve bebe
Nenaučen da dišem kroz staklena zvona.
Ostavite komentar