Zdravo da si moj voljeni grade,
ušuškano ti detence milo.
Pun mi bio, sreće, vere, nade,
Svilajnačka ti svilena svilo.
Ti što živiš dok u tebi poje,
nesebično sve nam svoje daješ,
dok te kite, grade te, i boje,
doveka i večno da nam traješ.
Koju sada ulicu da volim
Da zastanem ja kod koje zgrade,
Gledaju mi oči, oko molim,
da te takvog vidim uvek grade.
Svaka kiša što je na te`b pala
i snegovi beli dok te veju,
čistoću je večnu tebi dala,
srca sviju tebe zimi greju.
A ti nama, brdašca sa desna,
a sa leva, kraljicu života
Jedno brdo, jedna reka mila,
a između, život nov se mota.
Raširio ruke sad bih svoje,
zatvorio oči na trenutak,
grlio bih ja sve što je tvoje,
za mene si jedan divan kutak.
Tu gde brdo lepi se do neba,
prošarane poljane i njive,
sve je tvoje baš tu gde i treba,
Svilajnčani u Svilajnac žive.
Ostavite komentar