Dao bih noćas punu vreću pšenice
za jedno zrnce sna.
Ponoć je bezazlena kao detinja
duša, a mene prožima strah.
Ko zna šta neko sanja dok sam ja
budan?
Moje smrznute jabuke stoje nepomično
na mesečini i pridržavaju nebeski svod.
Kad bi sad vetar pomerio samo jednu
grančicu, čini mi se da bi se celo
zvezdano kube sručilo na moj Čardak.
Dao bih noćas punu vreću pšenice
za jedno zrnce sna.
Ja tugujem i šta je tu smešno, zaljubih se, prvo pa pogrešno. Nije meni što mi duša pati već što ona neće da me shvati. Ja suzama pojim žedne cvrčke, a nju drugi vuče za […]
Mom Učitelju, Stojanu Živkoviću Dragi gospodine Učitelju, ne znam Da li si na ovom ili onom svetu Tvoja reč je za mene bila kao sezam Kojim se otvaraju gradine u cvetu. Naučio si me da […]
U Srbiji pada kiša, danonoćno, neprestano u Srbiji trune žito, povrće i voće rano. Na grudima majke Zemlјe Srbija je živa rana po njoj pada slana kiša, po njoj pada rosa slana Što nam spira […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar