Na žalu sam jedne ja zaspao noći. Vetar me probudi; otvorivši oči, Videh, izišavši iz bunila svoga, Danicu što u dnu neba dalekoga Kroz belinu nežnu, neizmernu sjaše. Odnoseć nevreme bura odmicaše. Pahuljom oblaci postajahu […]
Podelite sa prijateljima: