U sunčano zimsko popodne
usitnjene sante leda
lagano jezde Dunavom
obasjane, bele i nevine
pogled na njih nudi smirenje.
Dok voz prelazi most
malo ko od putnika
primećuje ovu raskoš.
Pometeni ljudi, zaslepljeni brigom
zgrčeni u svom gardu
propuštaju ljupki osmeh leda.
Čučeći iza svojih
sumornih puškarnica
nesrećnici ne dosežu
do milosti beline.
Grlim te kao roditelj dete tvoja glava na mojim grudima mazim te po kosi trenuci zaborava kad sve drugo nestaje okrenutost ka unutra ka suštini bića bezbrižnost, spokoj svečana tišina usporavanje protoka vremena osećaj neuništivosti […]
Čim joj je prešao prag ona mu reče da ga je sanjala i da ju je opčinio. Čuvši tu presudu on ne beše zbunjen mnogo jer je i sam želeše. Zatim ispiše vino u to […]
U junu sam najsrećniji jer to je vreme svitaca a svici su otmenost u pokretu svetlosni trubaduri montaža atrakcija andjeli romantike svetionici nade vešti iluzionisti umetnici-performeri mudri alhemičari glasnici harmonije strastveni bogotražitelji oaze božanske svetlosti […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar