Balada o kokicama

Poneo sam iz doline žute
ozarene ranim suncokretom
mnoge plave večeri prosute
kokicama k’o šljivinim cvetom.

Kad se svici zapale u žitu
i reduša testo za hleb natre,
kokali smo kokice u situ
i igrali bosi oko vatre:

Kokajte se, kokice
koga volim, doći će
doneće mi lončiće
i srebrne zvončiće!

Dve – tri zvezde na jablanu zebu
sve dok nam se vatra ne razgori
i kokice ne prsnu po nebu
pod kojim se naša pesma ori.

Večeri su sada nevesele
pa se grejem na tom davnom žaru,
još mirišem te krunice bele
i još čujem onu pesmu staru:

Kokajte se, kokice
koga volim, doći će
doneće mi lončiće
i srebrne zvončiće!

Svi su davno došli i otišli
s vetrovima što tiho pevuše,
a snegovi, prerano naišli
zavejaše sito na dnu duše.

Među onim dragim sitnicama
o kojima čovek često sniva
čuvam i to sito s kokicama
što se bele kao cvet od šljiva.

Dobrica Erić

2 komentara

  1. Uz njegove pesme i Natasa Kandic bi da zavoli Srbiju, al joj Bog ne da.
    Za to treba dozvola od Gospoda, mir u dusi, a to se ne kupuje.
    S tim se radja.
    Ovo se nasledjuje, ovo je zasluznima dato.
    Blago nama velikanu nas.
    I hvala.

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*