Slutim da ima ogledalo neko,
između čoveka ko da nisu dva,
u prisustvu tome neko još se budi,
kao da hoće preslikat nas da.
Slutim da svi smo, ogledalo drugog,
u podnebesju prevare koju zloba tka,
pa hodimo i mislimo da sve to tako treba,
‘idi za drugim’ jer možda bolje zna.
Više me buni ogledalo tajno,
znali ga il’ ne znali to neka tajna biće,
okruženje naše i baš nam nije sjajno,
pa onda i u meni ta ružna senka sviće.
Ima i drugo ogledalo neko,
što dobrotom ljudskom veličanstvom sja,
pa osetih u prisustvu te mirne tišine,
tog spokoja dodir, i blaženstva sva.
Gde da se oglednem, ka kome da pobegnem,
zadrhta u meni u slabića strah,
kad setih se Onoga što po trnju hoda,
ko mahovina njemu je, sav zemaljski prah.
Koja je dalje logika stvari?
Na sebe se ne oslanjam, ko da ja pa znam…
Al’ vidim da menjam se, kako menjaju se stvari,
milo bi mi bilo da i drugom dobro dam.
Pa pomislih prerano, hajde ja to mogu,
kad ogledalo opet prikrade se tad,
onda trajno sakrih se, kraj Njegovih nogu,
da zauvek slušam trojedinstva sklad.
Na trpezi Njegovoj bezbrojno je mesta,
čeka da dâ ti, nesanjani dar,
pa ogledalo obmane polako mi nesta,
eto, tek da osetim te večnosti čar.
I dalje nam dolaze godine mnoge,
na uskome putu iskušenja sva,
kad ogledalo dođe, nek’ tako i ode,
ogledam se k’ Onom, što život nam i da.
Pa tako imunitet polako se jača,
zlo neka kruži, al’ odbiti se da,
ma sve su to senke slepih hodača,
uz molitvu Svevišnjem koji tajnu zna.
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-1 ВЕСНИЋ, Татјана, 1988- Свет / Татјана Веснић. – 1. изд. – Београд : Солвион, 2024 (Земун : Бирограф). – 57 стр. : ауторкина слика ; 21 cm Тираж 300. ISBN 978-86-82786-00-9 COBISS.SR-ID 154318601
Ostavite komentar