Kad ste juče, mila deco,
svi radosni bili,
čistom dušom svete pesme
ugodniku vili.
Pesme vili na njegovu
i na svoju diku,
Svetom Savi, srpskog roda
prvom prosvetniku.
Name pade, ne znam zašto,
neka briga ljuta,
uzdan“o sam toga dana
nekoliko puta.
Seć“o sam se crna mraka
i borbe krvave,
pa sam gled“o u ikonu
Svetitelja Save.
Odvele me brižne misli
do onih krajeva
gde još ni sad srpskoj deci
srpske škole nema.
Kako je to njima teško
lutati po tami,
u tuđini, u nesvojti
videti se sami.
Blago vama, mila deco,
kojima se daje
da u svakoj dragoj školi
pribirate znanje!
Gde s jezikom mile majke
svaka vrlost budi,
gde s“ učite da budete
i Srbi i ljudi.
Štujte škole kao temelj
budućnosti prave,
srpsku školu k“o amanet
Svetitelja Save.
Blago vama iduć k znanju
po srpskome putu,
al ja plačem kad god vidim
granu otkinutu.
Ostavite komentar