Ovog puta me pustite
da budem srećan,
ništa se nije desilo nikom,
sve što se dešava
to je da sam srećan
sa sve četiri strane
srca, kad hodam,
spavam ili pišem.
Šta da vam radim,
srećan sam.
Bezbrojniji sam od paše
na livadama,
osećam kožu kao cerovu koru
i dole nadu,
gore ptice,
more kao kopču
na svome pojasu,
od hleba i kamena
stvorenu zemlju
vazduh raspevan
kao gitara.
Ti, pokraj mene u pesku,
pesak si,
pevaš i pesma si,
svet je
danas moja duša,
pesma i pesak
svet su
danas tvoja usta
pusti me
da u tvojim usnama i pesku
budem srećan,
srećan što dišem
i što ti dišeš,
srećan što dodirujem
tvoje koleno
i tad mi se čini da sam dirnuo
azurnu kožu neba
i njenu svežinu.
Danas me pustite
samog
da budem srećan,
sa svima ili bez ikog,
srećan
sa pašom
i peskom,
srećan sa vazduhom i zemljom,
srećan s tobom, s tvojim usnama
srećan.
Ostavite komentar