branko radicevic
Oj, jesenske duge noći
Oj, jesenske duge noći, oj. Oj, jesenske duge noći, rek’o dragi da će doći, oj. Oj, dragi moj. Da l’ ce doći, il’ ne doći, oj? Da l’ ce doći, il’ ne doći, čekaću ga […]
Pevam danju, pevam noću
Pevam danju, pevam noću, Pevam sele, što god hoću; I što hoću, to i mogu, Samo jedno još ne mogu: Da zapevam glasovito, Glasovito, silovito, Da te dignem sa zemljice, Da te metnem međ’ zvezdice. […]
Sunce žeže
Sunce žeže, zapara je ljuta. Svaka biljka stoji zabrinuta. Cvetak jedan klonuo je žedan – na toj suši oće da s’ osuši. Aj, na toj suši oće da s’ osuši. Iz daleka strašan oblak juri. […]
Bolesnikov uzdisaj
Je l’ to danak, kad mu vedla nesta? Je l’ to sunce otkad sijat presta? Sto l’ potmolo tako u me gledi, Tako ladno da mi s’ srce ledi? Je l’ to vreme sto je […]
Pretpev iz jednog malog eposa
Neverni Vuk je Srbiju izdao, Na Kosovu je njezin soko pao, I Srbijanca junačke su noge Sužanstva lance vukle gode mloge. Dušana doba bijaše prekrasno, Sužanjstvo sada njima preužasno, Silna duše dirala je tuga, Al’ […]
Moje sunce
Na nebu mi jedno sunce sjaje, Danju sjaje, a noću zalazi, Ti si, otac, moje drugo sunce, Koje meni nikad ne zalazi. Nekada sam imô jošte jedno, Zrak je njegov već odavno sednô, Majci srce […]
Ubica u neznanju
Jarko sunce eno sede, Dalje mu se ve(ć) ne tede, Za goricu čarnu pade, A tako ću i ja sade. Tu na bregu tije reke, Sred travice ove meke, Padaj, telo, pa s’ odmori, Dok […]
Kad mlidijah umreti
Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuti dole veće pada; Zelenoga više ja nikada Videt neću! Glava klonu, lice potavnilo, Bolovanje oko mi popilo, Ruka lomna, telo izmoždeno, A kleca mi slabačko koleno! Dođe doba […]
Branko Radičević – biografija
Branko Radičević (Slavonski Brod, 28. mart 1824 — Beč, 1. jul 1853) je bio srpski romantičarski pesnik. Radičević je uz Đuru Daničića bio najodaniji sledbenik Vukove reforme pravopisa srpskog jezika i uvođenja narodnog jezika u […]