Sunce žeže

Sunce žeže, zapara je ljuta.
Svaka biljka stoji zabrinuta.
Cvetak jedan klonuo je žedan –
na toj suši oće da s’ osuši.
Aj, na toj suši oće da s’ osuši.

Iz daleka strašan oblak juri.
Cvet ga moli da tako ne žuri:
Stan’, oblače, orosi mi grudi
da se život u meni probudi.
Aj, da se život u meni probudi.

Stani, cvete, pričekaj me bolan.
Pun sam leda, dalje ići moram.
Kad se vratim, pomoću ti duši.
Oblak ode, cvetak se osuši.
Aj, oblak ode, cvetak se osuši.

Branko Radičević

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*