Bilo je davno pamte se godine i sati
još uvek nema nikome ni mira ni sna,
rano su se zavoleli i ako nisu smeli
sve zbog njihovih roditelja.
Nisu znali za tugu i bol
želeli su sreću i voleli kiše,
ona je čula od majke svoje
da voljenog ne viđa više.
Suzom je mekom osvanula zora
sunce je izašlo i rađa se dan,
ona je otišla na daleki put
znala je da joj dragi tuguje sam.
Plakala je slušajući ptice
kako pevaju u noći,
znala je da sastanak on želi
i da će on sigurno doći.
Pošao je ka mestu sastanka
nije slušao pretnje roditelja,
jer slutio je vreme rastanka
i sa sobom je poveo svog prijatelja.
Rekli su mu da je otputovala
uz pretnje svoje majke,
mnogo je suza prolila
i jecala uz uzdisaje jake.
Tražio je utehu u alkoholu
daleko od svojih roditelja
sa sobom je poveo kuma
svog najboljeg prijatelja.
Dok su oni pili
u alkoholu tražili sreću
ona je tiho izgovarala:
„Nikada te dragi zaboraviti neću…”.
Spustila se magla gusta i siva
pijanom glavom mu razne misli lete,
seli su na motor i krenuli dalje
brzinom kao da nebom lete.
Pošli su utehu dalje da traže
krenuli ka susednom selu,
nije stigao ni reč da kaže
izgubio je iz vida liniju belu.
Kasno mladić skrenu čulo se
očajnički:„PAZI…“!
Već je bilo kasno liniju
života i smrti on pregazi…
Ležao je tako uz zasuto cveće
njihovi divni snovi ostvariti se neće..
Kada su ih našli
otac je zaplakao prvi,
shvatio je svoju gresku ali kasno
oko njih je bilo sve od krvi.
Svoje greške i grehe su privukli sebi
da ih kapi nedužne krvi
ili kapljice jesenje kiše
izbrisale ne bi…
Za njegovu smrt ona nije znala
saznala je tek u svitanje,
da on živi svoj život bi dala
i u suzama pistavljala Bogu pitanje.
„Zbog čega mladi moraju da pate
i greške svojih roditelja moraju
životom da plate?”
Posle par dana na grob mu je legla
sa obe ruke sliku mu je stegla…
Pa se opet pita šta joj život pruža
pregršt divnih snova
i buket krvavih ruža…
Ostavite komentar