Uređena okolina
tihom tugom omeđena.
Ispod hrasta ispod jele
grobovi se svetom bele.
Ima neki i nestaše
nasilnici uzoraše.
Ukraj sela, u svom stilu,
skupili se u gomilu,
samo jedna humka mala
nigde nikom ne pripada,
na proplanak tuđi stala.
Na njemu je procvetala.
Tom se grobu pravac ne zna
al’ uz njega beše veza.
Čudna priča od davnina
izgubila majka sina.
Tu se voda otvorila
sve od suze što je lila.
Što je majka iznedrila
da ožali zdenac srca,
a u grobu svog jedinca.
Plakala je, suze lila
dok se voda otvorila.
Tada majka siđe niže
u grob svoga sina leže,
ostavila uspomenu
za života svome sinu.
Nije groblje samo tuga,
lepše priče svetom kruže,
te na grobu niču ruže.
U toj priči
zajednički grob ih diči.
To junaci život daše,
istoriju ispisaše.
Da grob bude divna bajka,
postara se otac majka.
Kada dugi život prođu
u grobnicu istu dođu.
Ima onih što varaju
i u tuđi grob kad staju.
U životu slika lažna
al’ na groblju sve se sazna.
Dok varamo život ovde
svi putevi tamo vode.
Uzdah jeca sa tih polja
grobovi su ukras bola.
Ostavite komentar