U proleće meseca aprila,
Dve hiljade desete godine,
Izlazimo rano na jezero
Rad svežine u čistoj prirodi.
Svežina nam prija obojici,
Danijel će najlepše da spava,
Opija ga svežina vazduha,
Meni prija lepota prirode
I svežina koju ona stvara.
Jezero je veštači stvoreno,
Od iskopa brdo napravljeno,
Opkoljeno stazom za šetanje
U dužini oko jedne milje.
I brdo je kraj jezera svetlo,
Sve se blista sa istočne strane.
Tu šetamo pre i posle podne,
Obiđemo do deset krugova,
Dok Danijel neprestano spava.
Blizu vode izrasle su vrbe,
Sa granama dole okrenutim,
Većinom su sa severne strane,
Sve drveće počelo da lista,
Mnoštvo ptica sleće im na granje.
I trava je svuda već zelena,
Oseća se stiglo je proleće,
Za decu je ovo staza sreće,
A za stare ima dosta klupa,
Dete spava, ništa mu ne smeta.
Na travi se presijava rosa,
Uz jezero pri izlasku sunca.
Sunce rano obasjava stazu,
A na nebu nema ni oblačka,
Plavetnilo svuda naokolo,
Voda mirna kao ogledalo,
Drveće se ogleda u vodi,
Tud’ kolica lagano se kreću,
A Danijel spava ko u bajci.
U tršćaku patke prave gnezda,
Vrlo vredno rade,
Uskoro će svoje da izlegu mlade.
Povremeno tu dolaze i dve čaplje sive,
I par belih labudova,
Svi plivaju skupa,
Deca im se dive.
Divlje patke plivaju i ćute,
Guske gaču, jedna drugu jure,
Utisak je kako po jezeru uvek negde žure.
I fazana ima uz jezero,
Ponekad se čuje njihov krik,
Skriveni su u tršćaku,
To je njihov trik.
Uz jezero raste tako fina trava,
Cvrkut ptica prija Danijelu,
I otud se tako uspavao, tu satima spava.
Cvrkut ptica s’plavetnilom neba
Prija svakom ko je na jezeru.
Dok je bistra voda u jezeru
Ima riba sa mosta se vide
I kornjača prilično velikih.
A kako se sunce podizalo,
Povetarac počinje da duva,
Jezerska se voda uzburkala,
Danijel se počinje da budi.
Još je rano, nema mnogo sveta,
Što šetaju sebe i kerove,
Pa tišina nama odgovara.
Posle podne ima više dece,
Kad ugreje sunce malo jače,
Svuda jure i podižu graju
I pticama dobacuju hranu.
Danijel se voza al’ ne spava
I on gleda život na jezeru.
Uokolo ima lepih kuća,
S Dvorištima do jezerske strane,
Al ovde su kuće bez balkona
I nemaju visećega cveća.
Praznikom su i kajak klubovi
Sa čamcima aktivni na vodi,
Treniraju veslačke veštine,
Uče mlade da vole prirodu.
Danijel ih posmatra i ćuti.
Nas dvojicu znaju sve komšije
I čude se koliko šetamo,
Al mi znamo da to prija zdravlju,
Danijelu da blaženo spava,
A i meni šetnja odgovara.
Jezero je izvanredno lepo,
Cvrkut ptica i svežina jutra
Prirodni su lek za svako telo,
Danijelu za srećno detinjstvo.
Simo Jelača, Otava, april 2010.
Ostavite komentar