Pišem ti ovu pesmu
Da te njome razbudim,
Znam, sinoć si kasno zaspala,
Čitala si do iza ponoći.
Ustani sutra malo ranije
Da čitaš ove stihove,
Kojim te malo podsećam
Na davne dane iz naše mladosti.
Potseti se kada smo prvi put brali jagode
Ispod vašeg prozora,
Tvoja baka nas je iza zavese gledala
Znala je zašto smo tu zajedno.
Osmeh je blistao na njenom licu
I iskra radosti u njenim očima,
A kada sam ti jagodu stavio u usta
Znala je šta joj je to značilo.
Da li još pamtiš šta nam je isčezlo
Kad’ sam te vodio za ruku,
Jesi li zaboravila
Kada smo se prvi put poljubili?
Tražila si detelinu sa četiri lista
A dobila prvi poljubac,
Tada sam video sjaj u tvojim očima
Kada si mi se obesila o ramenu.
Da li još pamtiš kada smo bosi
Gazili u hladnom potoku,
Noge su ti bile k’o ruže crvene,
A zenice raširene od uzbuđenja.
Do danas su prohujale decenije
Od kad’ nam je bilo najlepše na selu,
Bile su to godine
Mladalačke zaljubljenosti.
Eto, ustani sutra malo ranije
Potseti se svoje i moje mladosti,
Na koju te ova pesma potseća,
Na lepo što smo ga delili.
Simo Jelača, Otava, 12 oktobar 2020.
Ostavite komentar