Imitacija

Edgar Alan Po

Na talasje plime moćne
oholosti danonoćne –
na veliku tajnu, na san,
sad mi liči život davan;
znam da san taj nesuvisli
bi pun čedne, budne misli
bića čiji jedan deo
moj duh nikad ne bi sreo
da su prošla pored mene
kroz oči mi zatvorene!
Neka mine iz vazduha
ta vizija moga duha;
jer to sjajno vreme sada
nestalo je, s njim i nada,
a moj mir u koji se uzdah
prođe kao kratki uzdah:
ne brine me smrt njegova
s mišlju koju tad negovah.

Edgar Alan Po

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*