Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo:
Izgubljena sreća još je uvek sreća!
I taj jad u duši što te na nju seća,
To je jedan njezin zaostali deo.
Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko:
Sreća nikad ne mre, ni onda kad mine.
Taj eho, kog jedva čuješ iz daljine,
To još ona zbori u tebi duboko –
U samotne noći, kad žalosno šume
Reke pune zvezda, gore pune sena…
Do sluha ta pesma ne dopire njena,
No duša je sluti, čuje i razume…
Reče mi moj Tvorac u veliko jutro: Čoveče, digni se i javi u ploti. I u svoj taštoj i pustoj nagoti, Idi kobnom stazom koju budeš utro. Bićeš silnik svemu kad i žrtva svačem; Živeće […]
Pletem svoje gnezdo iznad vaše glave, Toplije od gnezda u orla i laste; Vetar otme granu ili vlakno trave, A, ko cvet džinovski, ono ipak raste. Sve mu mirne zvezde svetle kad se smrkne, I […]
Znam da si skriven u morima sjanja. Ali te stigne duh koji te sluti; Nebo i zemlja ne mogu te čuti, A u nama je tvoj glas od postanja. Jedino ti si što je proturečno […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar