Duboko u šumi, gde niko ne gleda,
na ovaj svet stigao, jedan mali meda.
Sa njuškicom crnom i glavicom belom,
postao je ponos, šumskom rodu celom.
Nisu njemu trebali iskusni saveti,
odmah su mu pčele, bile na pameti.
Zašto tako zuje i krilcima prete,
i šta li to nose kad u rupu slete.
Jednim svojim okom, pogledo je smelo,
imal’ tamo nešto, što bi se pojelo.
Na prste se izdigao i šapu zavuko,
jao mili Bože kako je zakuko.
Pčelice su dolazile u niskome letu,
i svaka je htela da naplati štetu.
Neda meda njuškicu, neda šape meke,
pa je brzo trčao oko šljive neke.
Ali pčele brzo stižu ga i bodu,
pa se meda doseti da beži u vodu.
Srećom, niko nije video tu bruku,
kako male pčele, hrabrog medu tuku.
Ostavite komentar