Našu pesmu sad drugom peva,
drugčije se smeje i raduje.
Ja u daljinama samujem,
i o njoj snevam.
Dotak’o sam sunce, golim rukama.
Ispek’o sam lice,ostao na mukama.
Stojim u hladovini visokih drveća.
Njihovim dugim senkama dodajem svoju.
Više ne razaznajem nebesku boju
i ne osećam miris proleća.
Pod okriljem nove ljubavi,
ništa joj potrebno nije.
Srce je brani dok bije,
navale iz prošlosti.
Dotak’o sam sunce, golim rukama.
Ispek’o sam lice, ostao na mukama.
Jedino oružje koje nosim, puno je uvek i spremno Ponosno i verno srce prastanja. Jedini nož kojim bodem, kad se okrenem i odem, u sred lažnog izlaganja. Ako dopru vređanja, ako me sruše tuđa viđenja, […]
Moja ruka neuspešno klizi, do tvojih taština. Moje strpljenje uspešno šizi, ko nemaština. Ne vidimo ništa, gledamo u mrak, osim naših misli, koje žele drugi zrak. Drugi zrakSlepilo, slepilo je na očima odlepilo, odlepilo se […]
Više ne verujem nikome Svojim očima po najmanje Iako kažem žudnjom da srcu lagao sam. Sati kušnje čekaju, sumnja svake odluke. Đavoli o njoj pevaju, ostavljaju poruke.Sve znam al’ malo fali da poludim i pokušam. […]
Copyright © 2013 - 2020. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar