Miris proleća

Vuk Todorović

Našu pesmu sad drugom peva,
drugčije se smeje i raduje.
Ja u daljinama samujem,
i o njoj snevam.
Dotak’o sam sunce, golim rukama.
Ispek’o sam lice,ostao na mukama.

Stojim u hladovini visokih drveća.
Njihovim dugim senkama dodajem svoju.
Više ne razaznajem nebesku boju
i ne osećam miris proleća.

Pod okriljem nove ljubavi,
ništa joj potrebno nije.
Srce je brani dok bije,
navale iz prošlosti.
Dotak’o sam sunce, golim rukama.
Ispek’o sam lice, ostao na mukama.

Vuk Todorović

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*