Ne znam više ni da mislim: ležim tako obuzet tobom;
moja budućnost nadolazi dok ja nemoćno posmatram
oblake koji prolaze nebom kao po tvojim očima
koje više ne osvetljava sunce ljubavi, već samo beli oblaci prolaze –
prolaznost u zelenoplavim očima i hladan sever na koji putujem.
Jednoga dana, uz gorku kavu Nataša Rostova bila je na balu, pričao sam joj o Pjeru, a mislio na Andreju i dao bih sve da je umro u nekoj bolnici. Čitala si mi stihove, Majakovski, […]
Da bili smo deca i naša tela bez tereta, bez tovara kaučuka na leđima nekog crnca. Bacih smešni prtljag u nekoj pobuni i ranih sve oko sebe otrovnim strelama. Htedoh da te otmem od trgovca […]
Utonuću u moje planove; u moju veliku i lepu budućnost, u tu lepu kurvu, prevarenu pod nekom svetiljkom. Stajaću nag u svom sramu, da ovoj bestidnici pokažem da sam i ja veliki leš u ovoj […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar